gonzo
Captain
Lipi moji evo da vam se i ja obratim.
Puno puta neki od vas koriste termin (u onim prijasnjim davnim vrimenima)
Koliko daleko su ona prijasnja vremena?????.
U onim prijasnjim vremenima samo je tribalo imat volju zavrsit pomorsku skolu I polozit klasu I prasina na more.
Ko je tija navigat sve mu je bilo otvoreno.
Das klasu, dobijes brevet za prvoga I krenes sa dna skale, od kormilara eventualno terca pa pomalo naprid do prvoga kuverte oli makinje, barbe ili kapa
U svom tom procesu nisi moga naprid ako nisi savlada gradivo od oficala povise.
Ka treci mora si se pripremat sa sekondom bilo makinje oli kuverte. Oni su te pripremali za ovancamenat. Isto je tako bilo i sa sekondima njih je prvi priprema a prve su pripremali Komadandi I kapi.
Sve je nekako bilo jasno. Znalo se jesi li spreman ili ne, a sta je najbolje u svemu i sam ti si bija svjestan mozes li naprid ili ne.
Danas je sve to uvrnuto.
Zavrsis skolu daju ti najmanji moguci brevet koji mogu I onda ti lipo krenes na more.
Nakon odredjene navigacije izadjes na novi ispit, platis harac I dobijes malo veci brevet.
A onda visa ili faks pa opet na more po staz, i ponovo novi ispit novi harac pa dodjes do prvoga. I da se jos jednom ponovim.
Jos jedan ispit jos jedan harac i napokon imas papire za kapetana oli ti ga kapa.
Sistem je nekako isti!!! Samo je u onim prijasnjim vremenima bilo manje haraca.
A pripremu tvoga napredovanja su vrsili ljudi koji su radili isti posal ka i ti.
I danas ti isti ljudi vrse tvoju pripremu, samo nisu u mogucnosti da te ovancaju, jer nemas papire.
Papire ti izdaju ljudi koji su davno bacilli sidro.
Nemogu reci da oni neznaju svoj posal, da nisu u toku noviteta u pomorstvu da neprate novitete u svojoj struci.
Moje iskreno misljenje je; da nemogu biti u toku kao i oni koji svaki dan zive sa svim tim novitetima i promjenama u pomorstvu.
Da ipak onaj tko te priprema za ovancamenat zna vise o tome koliko ti znas I koliko si spreman za sljedeci korak nego onaj koji sjedi u kapetaniji ili skoli.
Nitko od nas nije lud da ovanca nekoga ko nije spreman za napredovanje.
Svi mi volimo svoj zivot, I nerado bi ga povjerili onima u koje nemamo povjerenja.
Otisa san daleko od onoga o cemu sam tija napisat par rici.
To bi ostavija za neki drugi put
Svima vam mirno more zelim.
Puno puta neki od vas koriste termin (u onim prijasnjim davnim vrimenima)
Koliko daleko su ona prijasnja vremena?????.
U onim prijasnjim vremenima samo je tribalo imat volju zavrsit pomorsku skolu I polozit klasu I prasina na more.
Ko je tija navigat sve mu je bilo otvoreno.
Das klasu, dobijes brevet za prvoga I krenes sa dna skale, od kormilara eventualno terca pa pomalo naprid do prvoga kuverte oli makinje, barbe ili kapa
U svom tom procesu nisi moga naprid ako nisi savlada gradivo od oficala povise.
Ka treci mora si se pripremat sa sekondom bilo makinje oli kuverte. Oni su te pripremali za ovancamenat. Isto je tako bilo i sa sekondima njih je prvi priprema a prve su pripremali Komadandi I kapi.
Sve je nekako bilo jasno. Znalo se jesi li spreman ili ne, a sta je najbolje u svemu i sam ti si bija svjestan mozes li naprid ili ne.
Danas je sve to uvrnuto.
Zavrsis skolu daju ti najmanji moguci brevet koji mogu I onda ti lipo krenes na more.
Nakon odredjene navigacije izadjes na novi ispit, platis harac I dobijes malo veci brevet.
A onda visa ili faks pa opet na more po staz, i ponovo novi ispit novi harac pa dodjes do prvoga. I da se jos jednom ponovim.
Jos jedan ispit jos jedan harac i napokon imas papire za kapetana oli ti ga kapa.
Sistem je nekako isti!!! Samo je u onim prijasnjim vremenima bilo manje haraca.
A pripremu tvoga napredovanja su vrsili ljudi koji su radili isti posal ka i ti.
I danas ti isti ljudi vrse tvoju pripremu, samo nisu u mogucnosti da te ovancaju, jer nemas papire.
Papire ti izdaju ljudi koji su davno bacilli sidro.
Nemogu reci da oni neznaju svoj posal, da nisu u toku noviteta u pomorstvu da neprate novitete u svojoj struci.
Moje iskreno misljenje je; da nemogu biti u toku kao i oni koji svaki dan zive sa svim tim novitetima i promjenama u pomorstvu.
Da ipak onaj tko te priprema za ovancamenat zna vise o tome koliko ti znas I koliko si spreman za sljedeci korak nego onaj koji sjedi u kapetaniji ili skoli.
Nitko od nas nije lud da ovanca nekoga ko nije spreman za napredovanje.
Svi mi volimo svoj zivot, I nerado bi ga povjerili onima u koje nemamo povjerenja.
Otisa san daleko od onoga o cemu sam tija napisat par rici.
To bi ostavija za neki drugi put
Svima vam mirno more zelim.